Интервју са Нинославом Ерићем, председником општине Ћуприја

– Општина Ћуприја није имала ни ар индустријске земље и ми смо 2013. године кренули са једним циљем: да запослимо наше Ћупричане. Да би дошли до тог циља, морали смо прво да направимо индустријску зону и ове године смо је комуналним опремањем потпуно завршили. То је био предуслов да било ко од инвеститора дође у Ћуприју – каже на почетку интервјуа Нинослав Ерић, председник општине Ћуприја. Додаје да је у претходном периоду велики број инвеститора посетио Ћуприју и подсећа да су неки од њих – попут „Тибет моде“ и „Јурофајбера“ – одлучили ту и да инвестирају. Како је и према нашој агенди разговор требало почети баш у вези са текућим инвестиционим пројектима, то је челник ћупријске локалне самоуправе прво упитан како је дошло до тога да турски и кинески инвеститори своје пословне активности прошире баш у Ћуприји.

– Што се тиче турске компаније „Тибет мода“, она је годину дана тражила локацију. Била је у Лесковцу и Крушевцу, по целој јужној Србији, да би за само месец дана решили неке ситнице, договорили се и они су одлучили да инвестирају овде. Ми смо показали ажурност и жељу да ову турску компанију доведемо у Ћуприју, а сачекали смо да прођу избори како би реализовали инвестицију, да неко не би помислио да је то предизборни маркетинг. Што се тиче кинеске компаније, прошле године сам био у посети Кини и на позив градоначелника општине Кћао у провинцији Шаосинг, био сам део једне делегације која је посетила тамошње привреднике, а међу њима су били и представници „Јурофајбера“. Потом су они дошли у Србију и после неколико посета Ћуприји, одлучили су да овде инвестирају. Нашли смо и модел, то је за почетак браунфилд, али је њихова жеља да у наредном периоду изграде своју производну халу на 20 хиљада квадрата где би запослили 270 радника.

Када се ради о привлачењу инвестиција, шта Ћуприју разликује од осталих општина?

-Ми смо, мислим, једина општина која је направила економски план развоја. Ишли смо и корак даље, попут Развојне агенције Србије, и одлучили да субвенционишемо све инвеститоре који хоће да улажу кад нас. Такође, пружили смо могућност инвеститорима да виде да ли је Ћуприја, да ли је Србија добро окружење за инвестирање. Ми смо донели сва документа која су у потуности у складу са законом и ту се, између осталог, види да ми желимо да привучемо инвеститоре. Иначе, ту нашу жељу исказали смо и тако што смо, на примеру „Тибет моде“, инвеститорима били доступни и у два сата по поноћи, и касно увече, буквално – били смо им на располагању 24 сата.

Шта кажу инвеститори а шта запослени? Јесу ли задовољни и једни и други?

-Што се тиче инвеститора, добио сам позитивне информације. У старту су имали сумњу у наше раднике, имали су чак предубеђење да то неће да буде како треба, али сада кажу да су наши радници усмерени ка послу, да желе да раде. С друге стране сам сигуран да и радницима много значи посао који су добили. Знам да су плате овде уопште ниске, али је наша идеја да повећамо број запослених, да што више инвеститора дође у Ћуприју и да повећамо тражњу за радном снагом, што ће на тржишту рада неминовно довести до повећања цене рада, односно до повећања плата. То је наш интерес: да нам суграђани буду запослени а онда и да имају адекватна примања за тај рад.

Да ли ће ваше две посете Кини резултирати изградњом кинеског индустријског парка?

-У другој посети Кини био сам на позив градоначелника града Шу Јанга, са ким сам потисао Меморандум о разумевању, што представља први корак ка братимљењу Ћуприје и овог кинеског милионског града. Шу Јанг је иначе град који се убрзано развија, који има два милиона становника и који је у 2016. години био на 23. месту по развијености. На отварању фабрике компаније „Јурофајбер“ дошло је 30 привредника из Шу Јанга и њему оближњег Шангаја, и већ почетком наредне године имаћемо још инвестиција из овог дела Кине. Када је у питању кинески индустријски парк, идеја се родила током моје прве посете најмногољуднијој земљи. Наиме, један инвеститор је исказао жељу да изгради кинески индустријски парк, а то је и нека њихова политичка одлука. Још увек радимо на томе и мислим да је то нешто што ће нас чекати у будућности, јер се Ћуприја налази у центру Србије, на коридору, имамо одличну локацију, а имамо и много хектара земље који би потенцијално могли да искористимо баш за такву намену.

Прошлог месеца били сте у Енлеској. Шта је био разлог те посете?

-Посета Енглеској уследила је на позив амбасадора Србије у Лондону Огњена Прибићевића. Тамо сам имао састанак са представницима компаније Интервотер, која жели да своје пословне активности прошири на Србију јер су дошли до закључка да је Србија боље место за инвестирање од Румуније, где су првобитно намеравали да прошире своје пословање. „Интервотер“ је једна од водећих мултинационалних компанија у области развоја и производње филтера за воду за пиће и система за прераду воде. Крајем јануара идуће године очекујемо њихову посету и надам се да ћемо успети да постигнемо аранжман којим би „Интервотер“ направио фабрику у Ћуприји. Штавише, њихов комитент је највећа фабрика меса у Енглеској и они су замолили људе из „Интервотера“ да погледају Добричево или неку другу локацију за производњу меса, тако да ћемо јануара имати састанке са потенцијалним енглеским инвеститорима.

Шта је у фокусу локалне самоуправе у 2017. години?

-Општина Ћуприја има три хиљаде незапослених људи и ми ћемо наставити са трендом отварања нових радних места. На десет километара од наше индустријске зоне имамо тридесет хиљада незапослених, и мислим да треба да размишљамо и радимо на нивоу целог Поморавског округа. Некада је Ћуприја била лидер индустријског развоја у Поморављу и време је да је вратимо на тај пут, и да запослимо не само Ћупричане већ и незапослене из Јагодине и Параћина. Мислим да смо сви на том истом задатку, да сви желимо инвестиције, да постоје разлике у начину остваривања тог циља и мислим да смо ми ту у предности, јер смо искористили потенцијале Ћуприје, а и много смо научили у протеклом периоду. Ко год да дође у Ћуприју да отвори нова радна места, добиће адекватан третман, а ја се надам да ће једна велика компанија да се одлучи да инвестира код нас. Ако се то деси, ми више нећемо да имамо проблем са незапосленошћу, али ми ни тада не бисмо стали. Помињао сам већ то: што већи број фабрика – то веће плате.

О којој фабрици се ради?

-О томе ћемо кад дође време. У сваком случају би „Трак лајт“ требало да идуће године почне да гради своја постројења у индустријској зони. Анексирали смо уговор јер је „Трак лајт“ прешао у руке једног од највећих америчких и светских инвестиционих фондова у власништву браће Кок. Да би се нови менаџмент упознао са том инвестициом инвестицијом, нови власници су пролонгирали долазак, што је потврђено и кроз анекс уговора. Дакле, „Трак лајт“ би требало да крене са инвестицијом 2017. године, али овде морам да кажем да је нама „Трак лајт“ већ много тога дао. Да није било тог „Трак лајта“, ми данас не бисмо имали 16 хектара савремено опремљене индустријске зоне. Ако којим случајем не дође до реализације пројекта са „Трак лајтом“, ту су друге велике компаније. Да закључим: у 2017. години у Ћуприји ћемо имати неку од великих инвестиција.

Какав ће бити буџет за наредну годину?

-Биће реалан, њиме ћемо испуњавати све наше обавезе. Биће рестриктиван јер ћемо наставити да смањујемо трошкове, односно број запослених у Општинској управи. Наша идеја је да имамо функционалну, ефикасну а малу Општинску управу. Смањењем трошкова отвара се могућност да средства употребљавамо за реализацију пројеката, а 2017. године нас очекују заиста велики пројекти. Тако да ће буџет свакако бити и развојни. Рецимо, очекује нас почетак изградње атлетског комплекса, саградићемо споменик кнезу Лазару, а очекују нас и пројекти важни за развој општине кроз туризам и образовање.

Премијер је од 30. септембра двапут био у Ћуприји. Колико је битан тај добар однос који имате са министарствима и самим премијером?

-Врло битан, наравно. Они су увидели нашу жељу, целог мог тима, колико желимо долазак инвеститора, пројекте… Можда мало и претерујемо у томе, али то је суштинска борба: ако се ви не борите за ваш град, зашто сте онда дошли ту?! И нисмо ми ни од кога ништа добили зато што смо лепи или зато што смо много паметни, већ зато што знамо шта нам је потребно и зато што стављамо у функцију све што није радило, што је било запуштено. Много је битно што у свим министарствима, што у Кабинету председника Владе сада сви знају да кад дођемо са неким предлогом, то свакако није наш хир него је то економски оправдано. У сваком пројекату ми дајемо економску оправданост и увек објаснимо зашто је нешто битно, не само за општину Ћуприја. Поновићу, сви морамо заједно да радимо у Поморавском округу јер су грађани повезани, на крају крајева, географија нам диктира сарадњу. У Београду вам просечно треба 45 минута да дођете до радног места, а овде сте за десетак минута у другом граду. Ако сви будемо добро радили, Поморавље и ова три града ће бити одлично место за живот.

Како оцењујете ову годину и шта бисте пожелели грађанима Ћуприје у 2017?

-Ова година је била успешна за нас. На изборима смо остварили један од најбољих резултата у Србији, што је потврда доброг рада и наметање обавезе да се ради још боље и више. Ћуприја на турском значи мост и морам да кажем да имамо један интересантан пројекат важан за све нас у Поморављу, а рећи ћу само да ћемо да градимо један мост. Грађанима желим добро здравље и да буду задовољни, а да би били задовољни, потрудићемо се да буде што више радних места уз, наравно, веће плате.