-
Нинослав Ерић
-
мр.екон.наука Председник општине Ћуприја
Рођен 18.02.1976.године у Ћуприји. Основну и средњу школу завршио у Ћуприји. Дипломирао на Економском факултету Универзитета у Нишу. Магистрирао на Економском факултету Универзитета у Нишу на програму Управљање привредним развојем и добио звање магистар економских наука. На седници Скупштине општине Ћуприја одржане 21.јуна.2013 године изабран је за председника општине Ћуприја. Ожењен је и отац двоје деце.
-
мр.екон.наука Председник општине Ћуприја
Tag Archives: Ninoslav Erić
Никад већа средства од Републике за реконструкцију једне образовне установе у Ћуприји
Министарство за јавна улагања Републике Србије са 67 милиона динара финансираће комплетну реконструкцију Основне школе „13. октобар“ у Ћуприји, што је највећи износ који је општина Ћуприја добила за реконструкцију једне образовне установе, изјавио је данас магистар Нинослав Ерић, досадашњи председник Скупштине општине Ћуприја и посланик у последњем сазиву Народне скупштине Републике Србије.
Радови ће обухватити замену крова, столарије, израду нове фасаде, санацију тоалета и комплетног унутрашњег простора.
“Ћуприја никада није имала подршку Владе Републике Србије и председника Александра Вучића као што је има сада, што се види и кроз одобрена средства за реконструкцију школе”, изјавио је Нинослав Ерић коментаришући чињеницу да је Ћуприја од државе добила средства и за реконструкцију још једног школског објекта у Ћуприји – петог по реду.
Иначе, објекат матиче школе “13. октобар” изграђен је 1991. године и у саставу ове образовне институције функционишу четири подручне школе: у Сењу, Вирину, Супској и Мијатовцу.
Ерић: – Рекордна улагања Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у државне путеве на територији општине Ћуприја
Сви државни путеви на територији општине Ћуприја биће у најскорије време у потпуности реконструисани, најавио је данас Нинослав Ерић, председник Скупштине општине Ћуприја, обилазећи радове на деоници између Змича и Ћуприје. Реч је о проширењу пута ка Параћину укупне дужине 3,5 километара.
У току су радови на регионалном путу ка Свилајнцу, на деоници дугачкој 11 километара, од Ћуприје до Глоговца преко Супске и Крушара. Након тога биће реконструисан и пут Ћуприја-Јовац-Остриковац, где је због специфичне конфигурације терена неопходна израда пројектно-техничке документације.
Нинослав Ерић је, подвлачећи велику подршку ресорног Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, подсетио да је пре пар година завршена реконструкција пута Ћуприја-Сење, прошле године Ћуприја-Деспотовац и да ће, са завршетком радова на ове три саобраћајнице, сви регионални путеви у општини бити комплетно обновљени.
Ћуприја никада више неће бити без воде
Обилазећи бушотину новог бунара на Стрелишту, Нинослав Ерић, председник Скупштине општине Ћуприја, изјавио је да се – на бар пола векa дуг проблем водоснабдевања у граду – ове године ставља тачка.
„Никад више, нагласио је Ерић, Ћуприја се неће суочити са несташицом воде.“ Са два нова бунара на Стрелишту и два нова бунара на изворишту у Супској, где су у току истражни радови, Ћуприја у наредним деценијама неће морати да брине о водоснабдевању. Вода са изворишта у Супској биће повезана на централни резервоар на Добричеву, са кога ће се снабдевати град и фабрика СМП, тако да ће Ћуприја и у оним летњим месецима, када је потрошња највећа, имати довољне количине воде.
Остаје други аспект проблема, додао је Ерић, а то је реконструкција водоводне мреже. Са Општином Параћин кренуло се у заједнички пројекат реконструкције главног цевовода од изворишта Света Петка и та инвестиција, вредна 3,5 милиона евра, приводи се крају. Завршена је деониоца до села Давидовац, у току су радови ка селу Главица и онда даље до Карађорђевог брда, где се водоводна мрежа рачва ка Параћину и Ћуприји.
„Оно што је важно да сада имамо потпуну контролу расподеле воде која нам долази из изворишта Света Петка. Највећи проблем је реконструкција секундарне, градске мреже која је стара шест деценија и која је, кад је пројектована, била предвиђена за далеко мањи број корисника. Колико је то велика инвестиција, говори и чињеница да пројекат реконструкције градске мреже кошта 5,3 милиона евра“, подвукао је Нинослав Ерић.
„Наредне године, по најавама Министарства за јавна улагања, које је подржало овај пројекат, моћи ћемо да започнемо радове на генералној реконструкцији градске водоводне мреже, мада смо ми, радећи друге инфраструктурне радове у граду, већ заменили и део водоводне мреже“, закључио је народни посланик и председник СО Ћуприја Нинослав Ерић.
Дејан Ристић, директор ЈКП „Равно 2014“ је, подвлачећи добру сарадњу са општином Параћин када је у питању заједнички водовод, што ранијих година никако није био случај, истакао да ће из два нова бунара на Стрелишту Ћуприја добијати бар 25 литара воде, што су, како је оценио, озбиљне количине.
„Са резервоарима на Добричеву и Немањи имаћемо заокружен и за дуги низ година регулисан систем водоснабдевања“, био је децидан Ристић.
Иначе, вредност инвестиција нових бунара на Стрелишту и Супској је 50 милиона динара а средства су издвојена општинским буџетом за ову годину.
НИНОСЛАВ ЕРИЋ ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЕДНИКА ЕКОНОМСКОГ КОКУСА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ТРИНАЕСТОМ САЗИВУ
У Дому Народне скупштине одржан је конститутивни састанак Економског кокуса Народне скупштине у Тринаестом сазиву. На предлог Александре Томић, испред посланичке групе Александар Вучић – Заједно можемо, за председника Економског кокуса Народне скупштине у Тринаестом сазиву изабран је мр Нинослав Ерић, а за потпредседнике Горица Гајић и Зоран Томић.
Захваљујући се на указаном поверењу свих посланика који су гласали за његов избор, Нинослав Ерић је објаснио да је Економски кокус формиран са жељом да се успостави ефикасан механизам јавно-приватног дијалога и истовремено изразио очекивање да ће се и у овом сазиву Народне скупштине, кроз јавност и транспарентост у раду и укључивање свих заинтересованих привредних субјеката, представника локалне самоуправе и извршне власти, радити на економском и привредном развоју Србије, првенствено кроз законодавне активнсости.
Нинослав Ерић: „Догодине знатно боље водоснабдевање“
У Параћину је данас одржан састанак челника двеју локалних самоуправа – Ћуприје и Параћина, на коме је примарна тема била решавање вишедеценијског проблема водоснабдевања две општине Поморавског округа. Осим народног посланика и председника Скупштине општине Ћуприја Нинослава Ерића, председника Општине Ћуприја Јовице Антића и домаћина, председника Општине Параћин Владимира Милићевића, на састанку су учествовали директор Јавног предузећа „Равно 2014“ Дејан Ристић и директор ЈKП „Параћин” Драган Аксентијевић, обојица са сарадницима.
Учесници данашњег састанка договорили су се да се интензивирају радови на делу магистралног водовода од Давидовца до Плане, који према динамици треба да буду завршени фебруара идуће године. На овој траси, како је могло да се чује, због застарелости цеви и конфигурације терена, губи се највише воде која са изворишта „Света Петка“ долази у заједнички водосистем.
Две стране такође су се договориле да, заједно са још неколико локалних самоуправа, крену у пројекат који ће фактички да дуплира количину воде која долази до Параћина и Ћуприје. Овај пројекат биће подржан од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Дирекције за воде.
Што се тиче самосталних пројеката Општине Ћуприја у водоснабдевање, народни посланик и председник Скупштине општине Ћуприја Нинослав Ерић истакао је данас да ће и ново извориште из Супске много да значи за побољшање водоснабдевања Ћуприје. Оно ће водом снабдевати Индустријску зону „Добричево“ али ће респектабилна количина воде из овог изворишта ићи и у водосистем града. Такође, истиће Ерић, предстојећим ребаланском буџета биће финансирана изградња још два бунара, па ће и поред објективно знатно мање падавина током готово целе 2022. и, последично, мање издашности изворишта, водоснабдевање Ћуприје већ идуће године да буде неупоредиво боље.
Иначе, две делегације сложиле су се да је интензивирање сарадње између општина Параћин и Ћуприја од заједничког интереса. На маргинама данашњег састанка договорено је још тешње повезивање суседних локалних заједница – а као симбол све веће упућености две општине једна на другу – и изградњом бициклистичке стазе од Параћина до Ћуприје.
Одржан састанак делегација општина Ћуприја и Параћин. Договорена још тешња сарадња две суседне локалне самоуправе, посебно када је у питању водоснабдевање. Због предузетих корака, према најавама већ 2023. биће знатно боље водоснабдевање. Опширније на званичној интернет страници Општине Ћуприја и на мобилној апликацији „Ћуприја“.
Нинослав Ерић: Реконструкција пута за Деспотовац један од приоритета
Путари ПЗП „Крагујевац“ вредно раде на реконструкцији државног пута II А реда Ћуприја-Деспотовац, на деоници од надвожњака преко ауто-пута до скретања за Иванковац. Лепо време погодује путарским пословима, те су предвиђања да ће реконструкција ове државне саобраћајнице кроз ћупријску општину да буде завршена како је и планирано – за отприлике месец дана. Радове на тренутно најважнијем пројекту који се реализује на територији општине Ћуприја данас је обишао Нинослав Ерић, народни посланик и председник Скупштине општине Ћуприја.
„Осим рехабилитације пута Ћуприја-Сење и Сење-Сисевац, приоритет општине Ћуприја била је и реконструкција пута Ћуприја-Деспотовац. Нама је ово важно зато што нам је индустријска зона од 500 хектара поред овог државног пута. Вредност инвестиције износи милијарду и двадесет милиона динара, извођач је ПЗП „Крагујевац“, а укупна дужина је 21 километар и 440 метара. Реконструкција овог пута веома је важна не само за наше Ћупричане, за мештане Вирина, Паљана, Иванковца, Бигренице, него и за Деспотовчане, који су у великој мери окренути ка Ћуприји“, истакао је Нинослав Ерић.
Руководилац РЈ Изградња у ПЗП Крагујевац Милан Словић истиче да путари овде примењују нов начин асфалтирања са цементном стабилизацијом испод хабајућег слоја асфалта, а што се тиче динамикеизвођења радова, инжењер Словић каже да ће до суботе да буде завршена деоница до скретања за Иванковац, а да ће до краја новембра радници ПЗП Крагујевац завршити део пута у дужини од 10,5 километара, до Вирина.
Ерић: „Резултати Ердоганове посете ускоро видљиви – нова гринфилд инвестиција у Ћуприји!“
Централни догађај ове седмице за нас свакако је дводневна посета турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Србији. Иако су новинари сусрет два државника – председника Вучића и Ердогана – окарактерисали одредницом дипломатско-политички, он је у великој мери био посвећен оном што претежно утиче на животе такозваног „обичног човека“ – развоју привредних веза, односно економске сарадње између Турске и Србије.
Тако су бројне делегације Турске и Србије, на састанцима који су припремани месецима, у ова два дана потписале чак седам протокола. Ништа мање гласно од ове вести одзвања ехо речи председника Вучића, који је јуче на Српско-турском бизнис форуму, пред 500 привредника и председником Ердоганом, истакао да су „турски привредници добродошли у Србију и да ту могу да се осећају као код своје куће и увек рачунају на помоћ државе“.
Баш као што је то у Ћуприји, могли бисмо да додамо, јер је то, као чињеницу, недвосмислено потврдио и Серкан Куруоглу, генерални менаџер фирме „ФЕКА аутомотив“, који је пред председником Републике Србије Александром Вучићем, народним послаником Нинославом Ерићем, али нешто раније и пред камерама Јавног медијског сервиса, рекао:
„Веома смо задовољни сарадњом са Владом Србије и локалном управом у Ћуприји. Увек када су нам били потребни, изашли су нам у сусрет веома брзо.“
Иначе, како смо већ истакли, посета председника Републике Турске припремана је месецима, тако да је бар од пролетос и Нинослав Ерић, народни посланик и председник Скупштине општине Ћуприја, интензивирао своје напоре да централна општина средњег Поморавља добије конкретне користи од ове посете највише делегације Турске. Ти напори Ерића и његовог тима биће крунисани новом гринфилд инвестицијом у Ћуприји – изградњом још једне фабрике компаније ФЕКА.
“Поред ове постојеће, биће изграђена још једна фабрика од седам и по хиљада квадрата, што ће укупно износити 15.000 квадрата. То је за наше Ћупричане врло значајно, наравно и за Параћинце и Јагодинце, јер ће 500 радника да буде запослено у ова два постројења”, истиче народни посланик Нинослав Ерић.
Он подвлачи како ће изградња почети врло брзо, још овог месеца, јер је ФЕКА потписала уговор са Стилантисом (Фијат) о производњи делова за електричне аутомобиле, који ће од 2024. године да буду прављени у Крагујевцу, па ће ново фабричко постројење у Индустријској зони „Минел“ морати да буде завршено септембра наредне године. Ерић на крају додаје и то да је Општина Ћуприја већ обезбедила додатна два хектара за изградњу нове фабрике турског инвеститора.
О добрим, пре свега економским односима Србије и Турске, говори податак да је обим наше трговинске размене престигао две милијарде долара годишње са тенденцијом повећања,а да турске компаније у Србији запошљавају скоро 10.000 људи. Већ сада је извесно да ће тај број, само у Ћуприји, за нешто више од годину да порасте за 370, колико ће бити новозапослених одмах по завршетку изградње друге фабрике компаније ФЕКА у Индустријској зони „Минел“.
Ћуприја – престоница Поморавља кроз историју
На саставку две реке, које данас знамо као Раваницу и Велику Мораву, стари Римљани су подигли град Horreum Margi, који је на почетку нове ере (од I до IV века) био значајан економски, саобраћајни, привредни и војни центар. Каструм Horreum Margi налазио се на путу Via Militaris и једно време је чак био престоница Mezia Superior, био је седиште 7. Клаудијеве легије, ковница оружија, град који је снабдевао житом читаву регију. Био је једини град између Виминацијума (Костолац) и Наисуса (Ниш) који је имао властиту самоуправу, правно обезбеђену кроз статус муниципијума. Структура, положај и значај града указују на то да је он обиловао раскошним грађевинама, храмовима, термама, фонтанама, вилама и другим репрезентативним грађевинама.
Тај и такав град, несумњиво најстарији у овом делу Србије, чију су историју на римским бедемима утврђења „дописивали“ Византинци, Османска династија али и Аустријанци, заслужује да се открију сви његови делови, већ неко време углавном скривени под здањима ћупријске касарне.
Немали број европских градова попут Прага, Солуна, Салцбурга, Печуја или, рецимо, португалског града Евора, у самим својим средиштима љубоморно чувају наслеђену историјску баштину. Има ли Ћуприја – која под собом „крије“ импозантни римски Horreum Margi – право да се понаша другачије?
Већ неко време радимо на томе да значајну и богату прошлост овог великог града, како Ћуприју третирају историчари, у потпуности сусретнемо с данашњицом. Зато смо и одлучили да реконструкцију центра града прилагодимо историјским чињеницама.
Већ постављена римска калдрма – као у европским градовима “исписницима“ Ћуприје – и разделна жардињера с цвећем, осим визуелног уклапања у историјски амбијент, имаће и своју практичну намену: више неће да буде непрописног паркирања и брзе вожње у самом центру града, у зони где се једна преко пута друге налазе две школе.
Треба ли да се подсећамо да је не тако давно, баш на том месту, један млади живот угашен због прекорачења брзине и непоштовања основних саобраћајних правила?
Даљим развојем саобраћајне инфраструктуре, изместићемо саобраћај из најужег градског језгра, што је још један од наших прокламованих циљева.
Реконструисан Трг Драгослава Михаиловића, некадашња Улица Радета Симоновића, такође је интегрални део наше визије уређене и чистије Ћуприје, града са својим идентитетом. А тај идентитет заиста не би био потпун без симбола који упућује на свакако највећег српског живог писца – нашег Драгослава.
У овој шетњи кроз историју Ћуприје, искорачујући скоро хиљаду година од римског доба, присетићемо се и 1215. године, када се у првом писаном документу помиње Равно као српски град. У пролеће те 1215. управо је у Равном, на месту где се сада налази Ћуприја, Стефан Првовенчани „угостио дванаест дана угарског краља Андрију“. Сада, 807 година од тог сусрета, почела је реконструкција трга на углу улица Миодрага Новаковића, цара Лазара и Анђе Ранковић – простора који ће више него оправдано носити име краља Стефана Првовенчаног.
Историја Ћуприје је и 1999. година. За нас, свакако. При крају су радови на изградњи Трга сећања на НАТО агресију. На месту где је некад била прва читаоница у Ћуприји, 29. маја 1999. године пали су пројектили НАТО пакта у другом нападу на саму Ћуприју. Сматрамо да и то треба запамтити; не заборавити – никако!
Ово је тек почетак озбиљне и далекосежне реконструкције градског језгра. Ускоро почињемо и замену тротоара у Улици цара Лазара, као и саму њену реконструкцију од споменика великом кнезу до Улице Сретена Здравковића, па ће та саобраћајница постати булевар са четири траке. Тако ћемо у Ћуприји, на само два километра – од Споменика цару Лазару до музеја и касарне – да имамо приказ једне непатворене историје дуге две хиљаде година!
У овом капиталном пројекту интегралне реконструкције центра града, није смело да се иде ни корак мање него што је планирано. Тако то треба да буде кад враћате идентитет заснован на чињеницама.
И још нешто. Овај мој осврт односио се само на уређење градског језгра. Важно је да истакнем да ни један други пројекат не трпи зато што реконструишемо централне улице Ћуприје. А будите уверени да ће све о чему смо причали да буде и урађено.
За лепшу и бољу Ћуприју, за достојанствен и квалитетан живот свих Ћупричана!
Ваш Нинослав Ерић,
Народни посланик и председник СО Ћуприја