Ћуприја – престоница Поморавља кроз историју

На саставку две реке, које данас знамо као Раваницу и Велику Мораву, стари Римљани су подигли град Horreum Margi, који је на почетку нове ере (од I до IV века) био значајан економски, саобраћајни, привредни и војни центар. Каструм Horreum Margi налазио се на путу Via Militaris и једно време је чак био престоница Mezia Superior, био је седиште 7. Клаудијеве легије, ковница оружија, град који је снабдевао житом читаву регију. Био је једини град између Виминацијума (Костолац) и Наисуса (Ниш) који је имао властиту самоуправу, правно обезбеђену кроз статус муниципијума. Структура, положај и значај града указују на то да је он обиловао раскошним грађевинама, храмовима, термама, фонтанама, вилама и другим репрезентативним грађевинама.

Тај и такав град, несумњиво најстарији у овом делу Србије, чију су историју на римским бедемима утврђења „дописивали“ Византинци, Османска династија али и Аустријанци, заслужује да се открију сви његови делови, већ неко време углавном скривени под здањима ћупријске касарне.

Немали број европских градова попут Прага, Солуна, Салцбурга, Печуја или, рецимо, португалског града Евора, у самим својим средиштима љубоморно чувају наслеђену историјску баштину. Има ли Ћуприја – која под собом „крије“ импозантни римски Horreum Margi – право да се понаша другачије?

Већ неко време радимо на томе да значајну и богату прошлост овог великог града, како Ћуприју третирају историчари, у потпуности сусретнемо с данашњицом. Зато смо и одлучили да реконструкцију центра града прилагодимо историјским чињеницама.

Већ постављена римска калдрма – као у европским градовима “исписницима“ Ћуприје – и разделна жардињера с цвећем, осим визуелног уклапања у историјски амбијент, имаће и своју практичну намену: више неће да буде непрописног паркирања и брзе вожње у самом центру града, у зони где се једна преко пута друге налазе две школе.

Треба ли да се подсећамо да је не тако давно, баш на том месту, један млади живот угашен због прекорачења брзине и непоштовања основних саобраћајних правила?

Даљим развојем саобраћајне инфраструктуре, изместићемо саобраћај из најужег градског језгра, што је још један од наших прокламованих циљева.

Реконструисан Трг Драгослава Михаиловића, некадашња Улица Радета Симоновића, такође је интегрални део наше визије уређене и чистије Ћуприје, града са својим идентитетом. А тај идентитет заиста не би био потпун без симбола који упућује на свакако највећег српског живог писца – нашег Драгослава.

У овој шетњи кроз историју Ћуприје, искорачујући скоро хиљаду година од римског доба, присетићемо се и 1215. године, када се у првом писаном документу помиње Равно као српски град. У пролеће те 1215. управо је у Равном, на месту где се сада налази Ћуприја, Стефан Првовенчани „угостио дванаест дана угарског краља Андрију“. Сада, 807 година од тог сусрета, почела је реконструкција трга на углу улица Миодрага Новаковића, цара Лазара и Анђе Ранковић – простора који ће више него оправдано носити име краља Стефана Првовенчаног.

Историја Ћуприје је и 1999. година. За нас, свакако. При крају су радови на изградњи Трга сећања на НАТО агресију. На месту где је некад била прва читаоница у Ћуприји, 29. маја 1999. године пали су пројектили НАТО пакта у другом нападу на саму Ћуприју. Сматрамо да и то треба запамтити; не заборавити – никако!

Ово је тек почетак озбиљне и далекосежне реконструкције градског језгра. Ускоро почињемо и замену тротоара у Улици цара Лазара, као и саму њену реконструкцију од споменика великом кнезу до Улице Сретена Здравковића, па ће та саобраћајница постати булевар са четири траке. Тако ћемо у Ћуприји, на само два километра – од Споменика цару Лазару до музеја и касарне – да имамо приказ једне непатворене историје дуге две хиљаде година!

У овом капиталном пројекту интегралне реконструкције центра града, није смело да се иде ни корак мање него што је планирано. Тако то треба да буде кад враћате идентитет заснован на чињеницама.

И још нешто. Овај мој осврт односио се само на уређење градског језгра. Важно је да истакнем да ни један други пројекат не трпи зато што реконструишемо централне улице Ћуприје. А будите уверени да ће све о чему смо причали да буде и урађено.

За лепшу и бољу Ћуприју, за достојанствен и квалитетан живот свих Ћупричана!

Ваш Нинослав Ерић,

Народни посланик и председник СО Ћуприја

Велика медијска прашина, зарад борбе за нерад и лични џеп

Покушаји појединих доктора који своју сујету не могу да контролишу, доктора којима је лични џеп битнији од болнице која ради од 1881 године, доктора који не маре за пацијенте већ им је битнија политика, резултирали су само медијском прашином.

Медијска прашина која је кренула са објавама ”ЗАТВОРЕНА БОЛНИЦА” ”клостридија хара двоје умрло и двоје заражено” ”зараза” ”здравствна катастрофа”… а завршава се стручним надзором из министарства здравља и обдукцијом преминуле где је утврђено да нигде нема уписане дијагнозе псеудомомбранозног колитиса.

Нови медијски закон и ЈП РТВ Ћуприја

Хиљаде питања зашто а одговор само један. Закон о јавном информисању и медијима.

Новим законом о јавном информисању и медијима, локалне самоуправе од 1. јула. 2015. годин не могу да финансирају локалне телевизије. Све општине које су имале локалне телевизије а нису извршиле приватизацију медија морале су некако да реше тај проблем или да проблем гурају под тепих до судњег дана. Велики број запослених, дигитализација, застарела опрема су најчешћи разлози зашто није дошло до приватизације локалних медија.

Алавост и лажи ”бившег директора”

Ко је тај, и ОДАКЛЕ ЈЕ, па је себи дао за право да буде доживотни ДИРЕКТОР ОПШТЕ БОЛНИЦЕ у Ћупрји? Одакле је дошао, зашто не ради тамо одакле је. Сада троши новац на мадије са лажним изјавама мислећи да ће га неко тако вратити на место директора, а одакле му тај новац? Oд докторске плате, или од нечега другог?
Ћуприја и Ћупричани знају све о Вама!

Исправи криву Дрину, Мијатовац

Толико кривих Дрина, толико рупа, толико о немарности предходника…. Чак је и мени више мука да причам о предхоницима који су нам оставили такву заоставштину да су Ћуприју оставили у тунелу. у рупи, у мраку, на дну без наде. Нећу више да причам о њима јер су они прошлост а ми морамо да гледамо у будућност, али не могу јер је то опомена коју морамо да знамо да се опет не вратимо у тунел, у рупу, у мрак на дно без наде.

Крива Дрина или девијација на регионалном путу изнад ново изграђене двоколосечне пруге без приступа мештана села Мијатовца је тема која се дуго разматра али истина мора да дође до мештана Мијатовца како би свхатили ко је то урадио и ко сада то исправља.

Медијски мрак у Србији

Сваког дана слушам, ћутим и не могу да верујем. Поједини електронски медији телетабиси, лажомери, фотофлешeви, MJСГ Србије сеју мржњу према Влади Републике Србије, а њихови властодрушци су нас довели у ову ситуацију.

Подсетићу на њихову потпуно срамну кампању у којој су кукавички желели да изгубе власт јер су знали докле су довели Србију.  А сада се те исте кукавице користе невладиним сектором, разним медијима које контролишу да омалажавају рад Владе. Сада су они угрожени, и нека их нека буду, јер су кукавице које су ојадиле Србију.

Чардаци, ни на небу ни на земљи

 Железничка станица у Ћуприји, до јуче најстарија и највећа у Поморављу а данас је такорећи нема.

 Зашто нико није погледао пројекат А.Д. Железница Србије? Толико аномалија да тада никога из локалне самуправе није било брига или је све то намерно и перфидно одрађено у корист наших комшија. То су једина два здраворазмуска виђења ове ствари. Или нико није марио или је интерес других продат за неке ситне политичке поене. У нас Срба је позната изрека ”да комшији цркне крава”. Да се пресеку и одвоје два села, уништини треће без излаза на своја родна поља, да останемо без станице која је најпознатија централној Србији између Лапова и Сталаћа.

Да ли циљ оправдава средство?

Политика. Какво сам мишљење имао о политичарима? Какво мишљење има јавно мњење о политичарима? Да ли је то оно што испуњава једну личност?

Постоје разна питања и разни одговори, али сам сигуран само у једно а оно важи за све.

Водити политику на локалном нивоу, не значи да си неки велики политичар, чак и да си политичар. Већина неуспешних људи је тражило спас у политици да би иамали некакав утицај који се није мерио индивидуалним кавалитетом. Само када погледам у прошлост, видим плејаду неквалитетних лично интересних појединаца. Из ових разлога јавно мњење политику и политичаре погрешно свхата.