Општина Ћуприја српски рекордер у спољнотрговинском суфициту

– Ово је сјајна прилика да се направи пресек пословних активности привреде општине Ћуприја, посебно када је у питању извозна привреда. Општина Ћуприја, могу то слободно да кажем, српски је рекордер у спољнотрговинском суфициту гледајући првих шест месеци ове и референтни период – првих шест месеци 2017. године. Остварен је огроман скок извоза привреде општине Ћуприја, а један од пресудних разлога за овако добре макроекономске резултате свакако је проактивна политика председника Ерића и његовог тима, рекао је данас на конференцији за медије Предраг Лучић, директор Привредне коморе Србије – Регионалне привредне коморе Шумадијског и Поморавског управног округа.

– Привреда општине Ћуприја је у првом полугођу 2018. године остварила укупну спољнотрговинску размену у износу од 14,142 милиона евра и ова размена је за преко 50 одсто већа од спољнотрговинске размене коју је привреда општине остварила у истом периоду 2017. године. У истом периоду, у првих шест месеци ове године, привреда општине Ћуприја је остварила извоз у износу од 9,296 милиона евра и остварила је увоз од 4,846 милиона евра. Желим да кажем да је извоз који је остварила привреда општине Ћуприја у првих шест месеци већи у односу на исти период прошле године за 82 процента. Дакле, привреда општине Ћуприја је заиста остварила огроман скок извоза у првом полугођу ове године у односу на референтни период 2017. У овом периоду је остварен и значајан спољнотрговински суфицит и привреда општине Ћуприја је велики нето извозник. Наиме, у првих шест месеци ове године привреда општине Ћуприја је остварила спољнотрговински суфицит од 4,45 милиона евра. Оно што је посебно важно је да је овај спољнотрговински суфицит више од пет пута већи од оствареног спољнотрговинског суфицита у истом периоду прошле године. Покривеност увоза извозом износи 191,8 процената. Кључни показатељи, о којима сам желео данас да говорим, пре свега је огроман скок извоза који је остварила привреда општине у износу од 82 процента и сјајан спољнотрговински суфицит у износу од 4,45 милиона евра. Овако остварен спољнотрговински суфицит је рекордан и може да служи као пример изванредног повећања спољнотрговинских активности у оквиру одређене територије. Такође бих желео да кажем, када су у питању кључна тржишта, да је у првих шест месеци ове године извоз привреде општине Ћуприја ишао пре свега ка Турској (39,6 %), потом ка Чешкој и Црној Гори – изјавио је данас у Ћуприји Предраг Лучић, директор Привредне коморе Србије – Регионалне привредне коморе Шумадијског и Поморавског управног округа, говорећи на конференцији за новинаре која је уприличена поводом изузетно успешних показатеља ћупријске привреде у првих шест месеци ове године.

Говорећи о узроцима који су довели до овако добрих макроекономских показатеља, директор Лучић је, уз мере Владе Републике Србије, апострофирао и проактивну политику председника Ерића и његовог менаџерског тима.

– Јасно је да су ови показатељи, пре свега, резултат подстицаја Владе Републике Србије извозницима који су лоцирани на територији општине Ћуприја, као и резултат нових потписаних међудржавних спољнотрговинских уговора, попут оног са Турском, који пружа прилику за интензивирање привредних активности. Наравно, овако сјајни показатељи резултат су и изузетне проактивности локалне самоуправе – Општине Ћуприја, на челу са председником Нинославом Ерићем. Такође желим да кажем да Регионална привредна комора Шумадијског и Поморавског управног округа реализује читав низ активности када је у питању подршка привреди, а у том делу бих поменуо да се читав сет докумената који прате извоз сада издаје у Регионалној привредној комори, а не, као раније, у Београду.

Лучић: Немерљива заслуга председника Ерића и његовог тима

Нинослав Ерић, председник Општине Ћуприја, прво је истакао чињеницу да је од 2013. из године у годину и фискална ситуација у буџету општине све боља и боља, да је буџет сада у суфициту, поновивши да је Ћуприја једна од ретких локалних самоуправа чији је јавни дуг мањи од 10 одсто. Потом, председник Ерић се осврнуо и на девастирану привреду коју су он и његов тим наследили, побројавши таксативно све, како је рекао, продукте неуспешних приватизација – од „Компресора“, преко „Велмортранса“ до „Царичиног града“ – на којима се приоритетно радило у претходних пет година и који сада доприносе овом сјајном макроекономском резултату општине Ћуприја. Ипак, посебно храбар корак, који многи тада нису разумели, била је куповина објеката некадашње штампарије „Младост“.

– Локална самоуправа је прво купила производну халу и административну зграду, а пре две године и другу производну халу штампарије „Младост“. Тада су се сви питали како то да локална самоуправа купује фабрике, говорећи да то није посао локалне самоуправе, а данас, као што видите, велики број локалних самоуправа баш исто то ради. Ми данас изнајмљујемо тај простор турском инвеститору и његовој фирми „Тибет мода” – поентирао је председник Ерић, скренувши пажњу да је пре месец дана и „Компонента“, фабрика сточне хране која је била у стечају, добила новог власника – холандски Ројал де Хеус . Надаље, Ерић је подсетио и да је негдашње Пољопривредно добро „Добричево“ „оживљено“, да је сада ту велика турска О-П група, а да је оно што следи – стављање Фабрике кондитора „Раваница“ на здраве ноге.

– Сутра се отварају понуде за „Раваницу“. До сада је четрнаест инвеститора откупило документацију. Неки су причали да то нико неће да купи, али, као што видите, постоје заинтересоване компаније које желе да купе „Раваницу“ и након отварања свих тих понуда, негде за десетак дана, надам се да ћемо добити новог инвеститора у кондиторску индустрију. Све ово што смо радили у претходном периоду, што смо привредно оживели све те локације, утицало је на наш спољнотрговински суфицит. Ово је, ипак, само први корак у низу, јер оно што нас очекује у наредних неколико месеци је инвестиција једне велике турске компаније из аутомобилске индустрије. Тако ћемо моћи да наставимо са овим трендом који смо ми поставили сами себи као примарни задатак. Зато ће нам значити и изградња нове индустријске зоне, јер смо ослушкујући потребе потенцијалних инвеститора, којих је било много протеклих неколико месеци, схватили да они желе једну централну индустријску зону поред ауто-пута, у којој ће своје запослење моћи да нађу и житељи суседних општина, пре свих Параћинци, Јагодинци и Деспотовчани – закључио је Ерић.

Како су се на крају данашње конференције за новинаре сагласили Лучић и Ерић, Ћуприја ради сјајан посао, а изградња нове индустријске зоне и оживљавање Добричева, имаће позитиван утицај и на привреду целокупне централне Србије.